Pušenje se ubraja u najrasprostranjeniju bolest zavisnosti i predstavlja faktor rizika za 6 od 8 vodećih bolesti uzročnikasmrtnosti. Preko 75 % pušača počinje da puši između 13. i 17. godine, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u svetu ima oko 1,1 milijardi redovnih pušača. Prema podacima iz 2008, blizu 40 % muškaraca, 30 % žena i 10 % mladih uzrasta od 13. do 15. godina puši. Svake godine od posledice pušenja prevremeno umre 5,4 miliona ljudi ili dnevno 14.800 ljudi odnosno svakog minuta 10 osoba.

Svetska statistika kaže da je 100 miliona smrtnih slučajeva u 20. veku bilo je uzrokovano duvanom. Ako se sadašnji trendovi nastave procenjuje se da će duvan biti odgovoran za oko bilion smrtnih slučajeva u 21. veku. Duvanom uzrokovani smrtni slučajevi će porasti na više od 8 miliona godišnje do 2030. i 80% će se javiti u razvijenom svetu.

Kod pušača koji puše 40 i više cigareta dnevno u dužem vremenskom periodu, mogućnost pojave primarnog raka pluća je 20 puta veća u odnosu na nepušača. Procenjuje se da je 25% smrtnih slučajeva od malignih oboljenja posledica pušenja, 20% od kardiovaskularnih bolesti i 15% svih smrtnih ishoda posledica ovog “serijskog ubice”.

U Srbiji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ima 66,4% pušača. Svakog dana se popuši 73 miliona cigareta, a samo Beograd od svojih sugrađana na poklon dobije 6 tona opušaka, pri čemu jedan opušak zagadi do 10 litara vode.

U Srbiji je, prema istraživanju iz 2006. godine, gotovo dve trećine ljudi izloženo duvanskom dimu u svojoj kući što je za 4 % manje nego 2000.godine. Drugo istraživanje iz 2008. godine je pokazalo da je 77% mladih od 13 do 15 godina živi sa nekim ko puši u njihovom prisustvu, što je, iako i dalje visok procenat, za petinu manje nego 2003.godine.

Rezultate istrazivanja o zabrani pusenja u zatvorenim prostorijama na Univerzitetu u Beogradu možete pogledati na ovom linku.