Page 7 - NWL_decembar

Tim 2018. Reč predsednika

Drage moje palačinkice,

Aleksandra Švonja Vukica Paroški Marija Stijović I dalje sam tu, uvek, ali #ističemimandat, a dugujem vam nekoliko reči, pa je red da ih sa vama podelim. Kažu:
Generalni sekretar Predsednik Blagajnik “Ako želiš stići brzo, idi sam, ako želiš stići daleko, idi u timu.” Da nije bilo vas, ne bih ni znala koliko je to “daleko”
zapravo dostižno i koliko smo sposobni da pomeramo svoje granice, da zajedno pomeramo planine.

Najčešće pitanje koje mi je bilo postavljano u toku ove godine je: “Da li je teško biti predsednik?”, pa evo prilike
da na njega i zvanično odgovorim: Da, u pojedinim momentima se činilo kao da jeste, činilo se čak i nemoguće, ali
svakog puta ste mi pokazali da ništa nije teško kada ste okruženi pravim ljudima i da zajedno možemo sve. Ako se
vodimo onim: “Zbližavanje je početak, ostajanje zajedno je napredak, sarađivanje je uspeh!” (Henri Ford), znajte
da smo mi definitivno uspeli! Nije mi žao nijedne neprospavane noći, nijednog propuštenog ispita, nijedne subote
Nenad Mamužić Simona Čarapić Boris Veskov provedene na fakultetu, vikenda daleko od kuće, nijednog prekoračenog računa za telefon, mail-a na koji nisam
SEP koordinator TWIN koordinator Dizajner dobila odgovor... nije mi žao – jer koliko god da date PSANS-u, on će vam vratiti duplo više.

Biti kapiten tima zvanog “Palačinkijada” pre svega je velika odgovornost, ali istovremeno i ogromna čast i ne
mogu vam opisati svoju zahvalnost na poverenju koje ste mi ukazali pruživši mi tu priliku. Nikada nisam imala
osećaj da negde više pripadam, nego tu, sa vama, u protekloj godini – jednoj od najlepših u mom životu, a svakako
najlepšoj u toku mog studiranja. Želim da znate da sam neopisivo ponosna na svakoga od vas, u svakom segmentu,
u svakom pogledu i u svakom trenutku. Nervirali ste me i rasplakali milion puta, ali ste mi zato milijardu puta
izmamili osmeh, i to onaj spontani, “najglupaviji”, najiskreniji. Rasli smo i učili zajedno, radili na sebi i postajali
Nataša Bućan Marko Blažić bolji ljudi. PSANS je uspeo da od “hejtera” napravi emotivca, od stidljivka mangupa, da u nesigurnima izgradi
PH koordinator EFK koordinator samopouzdanje, u “asocijalnima” želju za druženjem i upoznavanjem, u nekreativcima da probudi maštu, da
natera jednu Crnogorku da, umesto u more, konstantno gleda u PSANS rokovnik… I na kraju, PSANS je naučio
jednog jarca da se smiri, da ne bude toliko tvdoglav, da ne može uvek biti u pravu i da prepozna moment kada
treba da ućuti. Dobro, možda na tom poslednjem treba još malo da poradim… :D

Ostaje još da vam kažem da neću dozvoliti da me zaboravite i da ću uvek biti tu da pomognem PSANS-u, jer za vas
i zbog vas sve mogu i moram. Dugujem vam previše i nikada neću moći potpuno da vam se odužim, ali znajte da
u meni uvek imate bezuslovnog prijatelja i podršku. Nimalo ne sumnjam u vas i vaše ideje, ali znam da će vam u
daljem radu biti potrebno i da se mnooogo kockica poklopi kako bi sve proteklo baš onako kako ste zamislili, te
Milena Milekić Stefan Grgić Marija Dejanović
PCE koordinator CSE koordinator CE koordinator vam želim svu sreću i šaljem svu ljubav ovog sveta.

Zauvek zahvalan i beskrajno ponosan,

Vaš Prezidente

Jelena Barjaktarović Marko Ocokoljić Mina Grguri Vukica Paroški
Nadzorni odbor Nadzorni odbor Nadzorni odbor Predsednik PSANS-a