Page 3 -
P. 3
PharmAction Strana 3
6. NAPSER KONGRES - IZ UGLA
ORGANIZATORA
Moj prvi susret sa studentskim spektru osećanja bili intenzivniji nego cela
organizovanjem je bio u okviru Svetske godina. Prvi put sam bila deo organizacije
organizacije studenata farmacije na skupa koji je brojao oko 300 ljudi. Koliko sam
Godišnjem Kongresu. Par meseci nakon toga samo bila ponosna na naš tim, i neskromno
prisustvovala sam NAPSer kongres-u i uverila ću reći – kako smo DOBAR posao odradili! Bili
se u kvalitet rada naše studentske smo uigrani, kao jedan. Od prvog dana
organizacije, koja je organizovala događaj priprema kada smo savijali motivacione
istog, ako ne i višeg kvaliteta, kao Svetska poruke i smišljali pesmu kongresa, preko
organizacija. Sve to zahvaljujući timu od osam nadgledanja aktivnosti narednih dana,
ljudi koji su bili godinu, dve stariji od mene. I prenošenja opreme i materijala za kafe pauzu
njima sam se neverovatno divila. Tada sam između sala, kačenja obaveštenja, do
osetila potrebu da budem deo tako nečeg neumornog igranja na žurkama, sve do
veličanstvenog u Srbiji, deo tima koji će našim poslednjeg dana kada je kongres svečano
studentima omogućiti jedan od inspirativnih zatvoren i kada su konačno mogle da nas
događaja kao što je kongres. obuzmu emocije nakupljene tih dana. Spavali
Jedno je rad i povezivanje sa strancima, smo svega tri sata dnevno, plakali, išli
diskusija sa studentima farmacije iz celog zajedno na obroke, bodrili se međusobno,
sveta ali nešto sasvim drugo rad za studente plakali, posmatrali zadovoljna lica učesnika,
farmacije u Srbiji. smejali se, i da li sam pomenula plakanje? To
Cele godine smo radili, sa manjim ili su bile suze radosnice od naboja emocija koje
većim intenzitetom, na raznim projektima. Tek su nas preplavljivale. Neopisiv je osećaj stati
kada je došao kongres smo se povezali u ispred svih tih ozarenih lica upijajući svaki
pravi tim, sa pojedinačnim zaduženjima a njihov zadovoljni aplauz.
povezani jednim ciljem – da organizujemo 6. Čast mi je i privilegija što sam bila deo
NAPSer kongres najbolje što možemo. NAPSer-a i imala priliku da organizujem
Poslednja tri meseca uzbuđenje je raslo, bili kongres koji je bio kruna mog rada te godine.
smo skoro u svakodnevnom kontaktu i postali A sad idem da pevam pesmu – ''NAPSer
kao prava porodica. Neverovatan je osećaj kongres, i svi smo tu...''
kada je nekolicina ljudi okupljena oko
zajedničke ideje, sa jakom željom i velikim
entuzijazmom. Međusobno smo se
dopunjavali, motivisali, upoznavali sebe,
ispitivali svoje granice. Zajedničkim radom
smo sintetisali nove formule adrenalina i Nina Ranđić,
sreće samo nama poznate. Organizacioni odbor
Tih pet dana na Zlatiboru su mi po 6. NAPSer kongresa
