Page 19 - index

plaćanja obilazaka potrošila sam mnogo manje
novca nego na put. Kada vam večera u elitnom
restoranu, na terasi nebodera u centru grada
košta 7 eura, ručak u proseku 1,5-2 eura ili
vožnja taksijem po gradu do maksimalnih 3
eura (Surabaya je drugi po veličini grad), možete
shavatiti koliko je jeftiniji život u Indoneziji.

Idnonežani veoma poštuju radnu etiku. S toga,
naša praksa je bila vrlo intenzivna. Nedelju dana
smo radili u Nacionalnoj bolnici i tamo smo imali
priliku da budemo u Inhospital, Outhospital i
Emergency apoteci i da pomažemo kliničkom
farmaceutu u njegovom radu. Narednih nedelju
dana smo radili u privatnom lancu apoteka
Kimia farmi, a poslednjih nedelju dana smo
izrađivali kozmetičke preparate i tradicionalne
napitke u okviru katedri na fakultetu. Praktično
smo sprovedeni kroz sve sektore farmacije
koji postoje, radili smo svakog radnog dana
od 8 ujutru do 4 popodne. Bilo je naporno, ali
naši mentori su toliko bili posvećeni nama,
sa ogromnom željom su nas učili i obučavali
njihovim svakodnevnim radnjama da je, na kraju
krajeva, bilo zadovoljstvo provesti sate i sate sa
njima. Praksu smo uvek radili u grupici od 2-4
sepovca tako da smo imali priliku da se zbližimo
i da se lepo zabavimo.
Domaćini su imali organozovan SEP tim. Njihov
lider - LEO je imao 20ak pomoćnika od kojih je
svaka osoba imala konkretno zaduženje, od
pronalaska adekvatnog smeštaja, organizaora
socijalnog programa, izleta, voženje od
aerodrome...a svako od nas sepovaca je imao 2
osoba iz tima koje su bile ‘zadužene’ za nas 24
časa za šta god da nam zatreba. Tokom razmene
družilo se nas 12 sepovaca i 20 domaćina skoro
svakog dana.

Enegrija ljudi, gostoljubivost, privrženost, religija,
običaji, stil života,kultura...neverovatan osećaj
koji se ne može opisati, je razlog da posetite
Indoneziju i osetite lepotu i čari ove zemlje. Moja
topla preporuka za sve vas koji ovo čitate da ako
ne sada, nekada posetite Aziju jer defnitivno
vredi posetiti je.

Teodora Milošević
BPSA, NAPSer
18