Page 21 - NWL_vol2

Kada smo svi polako diplomirali i počeli da radimo
ostalo nam je da se čujemo i viđamo, razmenjujemo
nove probleme na koje nailazimo i sećanja iz PSANS
dana. Kako je vreme prolazilo video sam da sam sa
svakom generacijom na neki način bio u kontaktu.
Malo saveta, malo kontakata iz poslovnog sveta, par
predavanja i obraćanja studentima, a i po koja poseta
žurci. Nekako je u meni živeo osećaj koji sam imao
kao student, i sećam se koliko nam je tada značilo
da neko stariji podeli informaciju ili nas spoji sa
nekim do koga nismo mogli da dođemo. Sad vidim
da je za mene to samo malo truda, a za PSANS je jako
značajno.
Šta znači biti počasni član PSANS-a.

Moj prvi kontakt sa PSANS-om na drugoj godini S obzirom da sam na neki način rastao u PSANS-u,
fakulteta: i tu sam stekao izuzetno duboke i bitne prijatelje, sa
-“Bojane, ti znaš grafički dizajn, aj’ nam napraviš distance je očigledno da mi PSANS puno znači.
poster za žurku, dobićeši pivo. Može?”
-”Pa može” Sloba Gigov i ja smo dobili počasno članstvo u isto
Nije mi ni palo na pamet da će od ovoga nastati vreme. Nisam imao pojma u tom momentu, ali kada
karijera. Ali eto… to se desilo. je Slobi uručeno aplaudirao sam i bio iskreno srećan
jer znam da je zaslužio više nego bilo ko na svetu.
PSANS je od uvek okupljao studente sa puno Ali onda je Mina počela da govori o još jednoj osobi
entuzijazma, a mislim da smo svi bili u okruženju kojoj će uručiti plaketu. Do deset sekundi pre nego
gde se entuzijazam pretvarao u konkretne ideje koje što je izgovorila moje ime nisam shvatao o kome
imaju neku vrednost. Uz malo sreće ja sam godinama priča. Iskreno sam bio iznenađen i izuzetno ponosan,
imao priliku da sprovodim ideje studenata u projekte. značilo mi je otprilike kao kad sam diplomirao.
Bez puno razmišljanja smo ulazili u velike projekte
poput organizacije EPSA godišnjeg kongresa i prvih Biti počasni član PSANS-a je za mene velika stvar,
nekoliko NAPSer kongresa. To je kao da te bace u puno mi znači, ponosan sam na to, i najbitnije sada
vodu i sad trebaš da naučiš da plivaš. Mislim da su ću i formalno uvek biti uz PSANS!
mi ova iskustva stvorila skillove koje korisim i dan
danas u poslu. Jedno od najbitnijih saznanja nam je
bilo da ništa nije nemoguće, pitanje je samo odnosa
uloženog vremena i truda i na kraju benefita za sve.
Ako je to što radimo dobro za studente onda se isplati Bojan Davinić
dati deo sebe. Tako sam preskočio gomilu ispitnih
rokova da bih se bavio projektom Retkih bolesti, jer
sam osećao da je krajnji cilj bio veći od ispita.

Kroz sve ove velike, a i nebrojano manjih projekata,
prolazili smo sa velikom energijom i željom da se
nešto uradi. Mislim da niko nije mislio na to šta
ćemo ostaviti iza nas, a za sebe mogu da tvrdim da
nisam. Dokaz da nisam mislio na sutra je kreiranje
Open bar žurki :D