Page 11 - PSANS Newsletter decembar
P. 11
Reč učesnika
Pre nekoliko nedelja, zajedno sa grupom svojih kolega i koleginica, prisustvovao sam
organizovanom seminaru na temu HIV - a, kao i stigme koja je i dalje povezana s infekcijom ovim
virusom. Seminar Farmakoterapijskog pristupa organizovale su dve studentske organizacije
Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, jedna koja predstavlja studente farmacije i jedna koja
predstavlja studente medicine. Upravo smo kao medicinari odlučili da se prijavimo za ovu polu
radnu subotu, ne bismo li utvrdili stara znanja, stekli nova, kao i dobili zgodnu diplomu koja se lako
prikači uz CV. Uz niz kraćih predavanja, održana i interaktivna radionica sa grupama koje su se
sastojale iz, kako studenata medicine, tako i studenata farmacije. astojale iz, kako studenata medicine, tako i studenata farmacije.
s
Ne samo da su predavanja bila zanimljiva i u dobroj meri sažeta i usmerena, što je pretpostavljam
i slučaj kada se cilja manji broj već upućenih i poznato zainteresovanih studenata, već je i
atmosfera bila više nego opuštena. Smatram da je sve to doprinelo jakom pozitivnom utisku kakav
smo svi poneli sa ovih predavanja i/ili radionica.
Ja sam se lično podsetio nekih stvari za koje bi me možda bilo sramota reći da sam zaboravio. Ali
upravo i zato postoje ovakve manifestacije. Da ojačaju svest i znanja onih studenata koji su ispali
iz dodira sa datom temom nakon odslušanog predmeta, ali i da prošire vidike i stave stvari u neku
drugu perspektivu. To je nešto što se može uraditi samo sa određene vremenske distance.
Organizacijarganizacija je bila odlična. Svi smo osetili da su se naše kolege potrudile da prirede nešto čega se
O
ne bi postideli. U tome su i uspeli. Izbor predavača je bio sjajan. Za katedrom su stajali sve sami
studentski favoriti, koji su nam se još više približili. Shvaćeni smo ozbiljnije nego što je to slučaj u
svakodnevnoj nastavi, ali uz ležeran i neopterećujuć pristup. Fokusiranje na kliniku i rad s
pacijentima, kao i praktičnu primenljivost, upravo je ono zbog čega smo svi izabrali ovaj poziv.
Radioniceadionice su bile izuzetno zabavne. Iako donekle prožete poznatim medicinarskim takmičarskim
R
duhom, amfiteatar je odzvanjao smehom. A ja moram priznati da sam naučio po nešto od svojih
koleginica sa farmacije.
Sve u svemu, grupi mojih prijatelja, kao ni meni, nije žao što smo subotu proveli na fakultetu. Ojačali
smo svoje znanje, upoznali nove ljude, i pritom se i zabavili. I dogovorili smo se da svi zajedno
idemo i sledeći put.
Igor Međedović
Student medicine - učesnik radionicetudent medicine - učesnik radionice
S
11
Pre nekoliko nedelja, zajedno sa grupom svojih kolega i koleginica, prisustvovao sam
organizovanom seminaru na temu HIV - a, kao i stigme koja je i dalje povezana s infekcijom ovim
virusom. Seminar Farmakoterapijskog pristupa organizovale su dve studentske organizacije
Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, jedna koja predstavlja studente farmacije i jedna koja
predstavlja studente medicine. Upravo smo kao medicinari odlučili da se prijavimo za ovu polu
radnu subotu, ne bismo li utvrdili stara znanja, stekli nova, kao i dobili zgodnu diplomu koja se lako
prikači uz CV. Uz niz kraćih predavanja, održana i interaktivna radionica sa grupama koje su se
sastojale iz, kako studenata medicine, tako i studenata farmacije. astojale iz, kako studenata medicine, tako i studenata farmacije.
s
Ne samo da su predavanja bila zanimljiva i u dobroj meri sažeta i usmerena, što je pretpostavljam
i slučaj kada se cilja manji broj već upućenih i poznato zainteresovanih studenata, već je i
atmosfera bila više nego opuštena. Smatram da je sve to doprinelo jakom pozitivnom utisku kakav
smo svi poneli sa ovih predavanja i/ili radionica.
Ja sam se lično podsetio nekih stvari za koje bi me možda bilo sramota reći da sam zaboravio. Ali
upravo i zato postoje ovakve manifestacije. Da ojačaju svest i znanja onih studenata koji su ispali
iz dodira sa datom temom nakon odslušanog predmeta, ali i da prošire vidike i stave stvari u neku
drugu perspektivu. To je nešto što se može uraditi samo sa određene vremenske distance.
Organizacijarganizacija je bila odlična. Svi smo osetili da su se naše kolege potrudile da prirede nešto čega se
O
ne bi postideli. U tome su i uspeli. Izbor predavača je bio sjajan. Za katedrom su stajali sve sami
studentski favoriti, koji su nam se još više približili. Shvaćeni smo ozbiljnije nego što je to slučaj u
svakodnevnoj nastavi, ali uz ležeran i neopterećujuć pristup. Fokusiranje na kliniku i rad s
pacijentima, kao i praktičnu primenljivost, upravo je ono zbog čega smo svi izabrali ovaj poziv.
Radioniceadionice su bile izuzetno zabavne. Iako donekle prožete poznatim medicinarskim takmičarskim
R
duhom, amfiteatar je odzvanjao smehom. A ja moram priznati da sam naučio po nešto od svojih
koleginica sa farmacije.
Sve u svemu, grupi mojih prijatelja, kao ni meni, nije žao što smo subotu proveli na fakultetu. Ojačali
smo svoje znanje, upoznali nove ljude, i pritom se i zabavili. I dogovorili smo se da svi zajedno
idemo i sledeći put.
Igor Međedović
Student medicine - učesnik radionicetudent medicine - učesnik radionice
S
11
