The psychopathology of schizophrenia is one of the most intriguing, since it permits a many-sides insight into the workings of the diseased as well as the healthy psyche” (Eugen Bleuler)
Схизофренија је хроничан и тежак поремећај који у највећој мери ''осиромашује'' оболелу особу када је реч о менталним поремећајима. Болест се јавља у 1% опште популације, убраја се у десет водећих узрока инвалидности у свету у популацији између 15 и 44 година старости, тако да се јавља најчешће управо у периоду када се очекује највећи лични развој и продуктивност појединца. Схизофренија је ментални поремећај хроничног тока са погоршањима и ремисијама који доводи до социјалне и радне онеспособљености, што је чини болешћу од великог јавноздравственог значаја, јер представља оптерећење како за породицу пацијента, тако и за друштвену заједницу.
Схизофренија утиче не само на оболелу особу и њену свеукупну функционалност, већ и на породице оболелих као и на целокупно друштво. Потенцијални узроци су недовољно јасни, јер је схизофренија последица комплексне интеракције гена, биолошких, психолошких и социјалних фактора. Карктерише је врло широк дијапазон симптома који могу бити толико различити да покривају цео спектар људских осећања, понашања и мишљења.
У свету схизофренија погађа 24 милиона људи, а 7 од 1.000 становника одрасле популације. Стопа инциденције у протеклих педесет година не показује значајне промене и износи 3 оболела на 10.000 становника. И поред тога што је инциденција ниска, преваленција је висока због хроницитета који карактерише саму болест. У Србији, у периоду 2007–2010. године, учешће Душевних поремећаја и премећаја понашања у морбидитету регистрованом у примарној здравственој заштити код одраслог становништва (20 и више година старости) у укупном броју регистрованих дијагноза кретао се око 5%, да би 2011. године било забележено 6,02%. У 2011. години, у оквиру поменуте групе, регистровано је 31.149 дијагноза подргрупе Схизофренија, схизиотипски поремећаји, суманути поремећаји (F20-F29) или 5,4 дијагнозе на 1000 одраслих становника.
Третман особа оболелих од схизофреније треба персонализовати и оптимизовати, уз подстицање значаја превентивног приступа заснованог на разумевању и откривању индивидуалних ризика, уз креирање безбедних и ефикасних интервенција. Уз то, у склопу свеобухватног третмана и приступа особама оболелим од схизофреније, неопходно је и креирати политику социјалне инклузије, подршке породицама оболелих, као и континуитет заштите како би се обезбедио контекст који пружа највеће могућности за опоравак, бољи квалитет живота и развој здравих потенцијала личности који постоје код свих пацијената и који могу да допринесу укупном социјалном капиталу
Локална канцеларија NAPSER-a са седиштем у Крагујевцу (KgPSA) организује у сарадњи са локалном канцеларијом IFMSA трећи по реду фармакотерапијски приступ под називом ''Схизофренија- ентитет који мења идентитет''. Пројекат ''Фармакотерапијски приступ'' има за циљ да још у стадијуму студирања усмери студенте фармације и медицине једне на друге и укаже на важност њихове сарадње и комуникације као будућих здравствених стручњака. Поред тога фармакотерапијски приступ их учи на који начин треба да сарађују и како да своја знања и вештине уклопе тако да резултат буде квалитетна здавствена нега пацијента.
С тим у вези, у сарадњи са ИФМСА локални комитет Крагујевац, желели смо да спроведемо наш 3. фармакотерапијски приступ ''Схизофренија-ентитет који мења идентитет'' према следећој сатници и са следећим предавачима:
- 2. јун 2017. године – три блока предавања (амфитеатар)
16:00-16:15 – уводна реч руководиоца КгПСА и ИФМСА л.к. Крагујевац
16:15-16:45 – предавање: Схизофренија- болест данашњице
проф. др Драгана Игњатовић-Ристић
16:45-16:55 – кафе пауза
16:55-17:25- предавање: Фармакотерапија схизофреније
доц. др Дејана Ружић-Зечевић
17:25-17:35- кафе пауза
17:35-18:05-предавање: Издавање антипсихотика у пракси
mr ph Јасна Урошевић
18:05-18:15- завршна реч
- 3. јун 2017.-радионице (жуте сале)
10:00-12:00 – пет екипа (2 студента медицине + 2 студента фармације)
Испитивачи на радионици:
- проф. др Драгана Игњатовић-Ристић
- доц. др Оливера Миловановић
Срдачно,
Локални координатор за фармакотерапијски приступ
Душан Ватковић
Студент V године ИАС фармације
