Projekat je namenjen studentima farmacije koji žele da iskažu svoje mišljenje o studijskom programu i time aktivno učestvuju u potencijalnoj promeni kurikuluma.
Projekat Evaluacija farmaceutskog kurikuluma nam omogućava da:
• imamo uvid u stav studenata o studijskom programu;
• utičemo na aspekte kojima nismo zadovoljni;
• se uporedimo sa studentima iz ostalih delova sveta i preuzmemo pozitivne modele od njih.
Ovaj projekat je idealan način da u pisanoj formi i potpuno anonimno izrazite vaše mišljenje o različitim aspektima studijskog programa kojima niste zadovoljni, kao i o onim aspektima kojima ste zadovoljni i želeli biste da se oni nastave ili unaprede.
Neka od pitanja u anketi:
1) Da li kroz predavanja i vežbe razvijate veštine rešavanja nepoznatih problema?
2) Da li vam je na početku jasno predočen obim i način rada?
3) Da li vas profesori motivišu da pružite svoj maksimum?
4) Da li je studentski program opterećen nepotrebnim sadržajima?
5) Da li profesori ulažu napor da nastava bude interesantna?
U skladu sa novim trendovima u zdravstvu i zdravstvenoj politici, koji dovode do menjanja uloge farmaceuta u sistemu zdravstvene zaštite, neophodne su promene u sistemu obrazovanja da bi odgovorile promenama u farmaceutskoj struci, zahtevima tržišta ali i društvu u celini.
Projekat Evaluacija farmaceutskog kurikuluma ima za cilj da prikupi i analizira informacije o mišljenju naših studenata o studijskom programu a ujedno je i prilika da uporedimo mišljenje naših studenata sa mišljenjima studenata farmacije iz ostalih zemalja članica IPSF-a.
Prostor za napredovanje i usavršavanje je uvek prisutan i upravo EFK rezultati i rezultati poređenja sa podacima iz drugih zemalja mogu da predstavljaju smernice po kojima može da se vrši unapređivanje kurikuluma na studijama farmacije u Srbiji.
Nakon obavljenog anketiranja, rezultati se analiziraju i EFK publikacija se šalje relevantnim institucijama.
Projekat je lansiran od strane IPSF-a (International Pharmaceutical Students' Federation) pod nazivom Moving On (MO) i kao platforma ponuđen na sprovođenje svim organizacijama članicama IPSF-a.
Pušenje se ubraja u najrasprostranjeniju bolest zavisnosti i predstavlja faktor rizika za 6 od 8 vodećih bolesti uzročnikasmrtnosti. Preko 75 % pušača počinje da puši između 13. i 17. godine, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u svetu ima oko 1,1 milijardi redovnih pušača. Prema podacima iz 2008, blizu 40 % muškaraca, 30 % žena i 10 % mladih uzrasta od 13. do 15. godina puši. Svake godine od posledice pušenja prevremeno umre 5,4 miliona ljudi ili dnevno 14.800 ljudi odnosno svakog minuta 10 osoba.
Svetska statistika kaže da je 100 miliona smrtnih slučajeva u 20. veku bilo je uzrokovano duvanom. Ako se sadašnji trendovi nastave procenjuje se da će duvan biti odgovoran za oko bilion smrtnih slučajeva u 21. veku. Duvanom uzrokovani smrtni slučajevi će porasti na više od 8 miliona godišnje do 2030. i 80% će se javiti u razvijenom svetu.
Kod pušača koji puše 40 i više cigareta dnevno u dužem vremenskom periodu, mogućnost pojave primarnog raka pluća je 20 puta veća u odnosu na nepušača. Procenjuje se da je 25% smrtnih slučajeva od malignih oboljenja posledica pušenja, 20% od kardiovaskularnih bolesti i 15% svih smrtnih ishoda posledica ovog “serijskog ubice”.
U Srbiji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ima 66,4% pušača. Svakog dana se popuši 73 miliona cigareta, a samo Beograd od svojih sugrađana na poklon dobije 6 tona opušaka, pri čemu jedan opušak zagadi do 10 litara vode.
U Srbiji je, prema istraživanju iz 2006. godine, gotovo dve trećine ljudi izloženo duvanskom dimu u svojoj kući što je za 4 % manje nego 2000.godine. Drugo istraživanje iz 2008. godine je pokazalo da je 77% mladih od 13 do 15 godina živi sa nekim ko puši u njihovom prisustvu, što je, iako i dalje visok procenat, za petinu manje nego 2003.godine.
Rezultate istrazivanja o zabrani pusenja u zatvorenim prostorijama na Univerzitetu u Beogradu možete pogledati na ovom linku.
Nikotin je supstanca odgovorna za stvaranje zavisnosti koju mnogi porede sa heroinskom. U pitanju su i psihička i fizička zavisnost pa je odvikavanje od pušenja veoma teško i zahtevno, a najveći broj pušača se posle 2 - 3 meseca apstinencije vraća duvanu. Čak i uz programe podrške i lekove, danas prisutne na tržištu, godišnje se samo oko 2,5% pušača oslobodi zavisnosti. Iz navedenih razloga su prevencija i edukacija stanovništva od strane zdravstvenih stručnjaka primarno oružje u borbi protiv duvanskog dima.
31. januar - Nacionalni dan bez duvanskog dima i 31. maj - Svetski dan borbe protiv pušenja su uvršteni u NAPSer-ov kalendar događaja, kampanja i akcija i obeležavaju se svake godine. U saradnji sa drugim nevladinim organizacijama i vladinim telima koja se bave ovom tematikom, NAPSer putem svojih lokalnih kancelarija obeležava ove dane kroz različite aktivnosti koje za cilj imaju edukaciju stanovništva i preventivu. Kao članica IPSF-a i EPSA-e, NAPSer aktivno učestvuje u borbi protiv duvanskog dima i na globalnom nivou.
Ukoliko želite da se aktivno uključite u borbu protiv duvanskog dima kontaktirajte svog lokalnog koordinatora za javno zdravlje čije kontakte možete pronaći u odeljku Lokalne kancelarije.
U dimu cigarete nije pronađena nijedna korisna komponenta, ali je za sada potvrđeno prisustvo više od 4.000 štetnih od kojih su 43 kancerogene. Najpoznatija od njih - nikotin, odgovorna je za stvaranje zavisnosti kod pušača. Ostali sastojci (ugljen monoksid, policiklični aromatični ugljovodonici, acetaldehid, benzen, akrolein, pesticidi, kadmijum, hrom, olovo i drugi) deluju veoma štetno na organizam kao iritansi, toksini, karcinogeni i mutageni.
Duvanski dim pušača u zatvorenoj prostoriji truje i nepušača. Jedna cigareta popušena u prostoriji sa slabom ventilacijom stvara veću koncentraciju toksičnih materija u vazduhu nego što je ona na ulicama grada koja nastane kao posledica izduvnih gasova vozila. Kod nepušača izloženih duvanskom dimu ili tzv. “pasivnom pušenju”, utvrđen je porast nivoa ugljen monoksida u krvi, nadražaj nosa i oka, psihomotorne promene kao što su smanjenje pažnje, sposobnosti kretanja, itd. Rizik od umiranja zbog koronarnih bolesti je 25%, a rizik od obolevanja od raka bronha i pluća je 30 - 35% veći kod nepušača koji su izloženi duvanskom dimu, nego kod nepušača koji nisu izloženi duvanskom dimu.
Deca su, na žalost, vrlo često izložena štetnom dejstvu duvanskog dima od najmanjih nogu uz roditelje pušače. Pasivno pušenje kod odojčadi i male dece dovodi do pojave bronhitisa, upale pluća, astme i drugih bolesti respiratornog sistema i smanjene plućne funkcije, akutne i hronične upale srednjeg uha. Sindrom iznenadne smrti odojčadi je takođe češći kod odojočadi izloženih duvanskom dimu.
Duvan je direktno odgovoran za 28 oboljenja. Po broju moždanih i srčanih udara uzrokovanim duvanom, Srbija je druga u svetu, odmah iza Rusije. U Srbiji se svake godine dijagnostifikuje oko 4.300 novoobolelih od raka pluća, čije izlečenje nije izvesno. Smatra se da je pušenje odgovorno za 85 do 90% umrlih od raka pluća, a rizik od obolevanja zavisi od dužine pušačkog staža i broja popušenih cigareta.
